Rezime

Napravljena su dva numerička modela zgrada različitog tipa (betonska i čelična). Modeliranjem oslonaca kao opruge dinamičke krutosti i nanošenjem jediničnog vertikalnog pomeranja dobijene su transfer funkcije kritične tačke na tavanicama za svaki sprat konstrukcije. Proračunom pomeranja tla usled jedinične sile dobijena su pomeranja na pozicijama temeljnih stopi. Množenjem transfer funkcija tavanica i pomeranja tla dobijene su transfer funkcije koje daju vezu izvora i posmatrane kritične tačke, nezavisno se gledao model tla i konstrukcije primenom metode substrukture. Dinamička krutost tla je određena primenom metode integralne transformacije. Rezultati su pokazali koliko je čelična zgrada fleksibilnija od betonske po pitanju vertikalnih pomeranja tavanica. Najviši spratovi su dali veća pomeranja kada na konstrukciju deluje izvor 15m od zgrade, dok pri jediničnom pomeranju najveća amplituda je bila pri prvom spratu.